"Možeš otići ako želiš. Ipak ću te se sjećati. Sjećam se svih koji odlaze."

I, eto tako... pozdrav vam svima.
Vidim, nisam baš omiljena, znam da ova sranja niko ne čita,ali na kraju krajeva
ja to ne pišem za vas, samo čistim svoju dušu.
I tako, još jedan dan, kad naša Gimnazija ima slobodan dan. moram priznat,
 da je olakšavajuća okolnost, spavat do 10 i ne slušat razrednicu kako me ponovno pita:
"Jel', kad ćeš popravit negativnu?"  I TI  I NEGATIVNA VIŠE! :r
Čitam lovca u žitu. Priznajem, knjiga rastura! (iako neznam kako su između ekvinocija i zlatarevog zlata uspjeli ugurat prozu u trapericama)

onoooo, zaista zaboravi. kod mene ništa više novo. Ljudi za koje sam mislila da su baš na mjestu, ispostavilo se da UOPĆE NISU ! al haj, zajebi ih. hahaha.

Idem vani, vrijeme je sunčano, iako je brrr. Ljubim vas. :*

Ovaj, opet mi se neda pisat na blogu. Umorna sam i skršena. Samo sebi teme mjenjam na kompu, i dosađujem se. Visim po fejsu i spavam. A kad nije nešto od navedenih, onda učim, učim, učim... vjerujte, i srednja mi je dosadila. Upravo dok ovo pišem, zjeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeevam jako. I sad.. odoh spavat. Eto, da se javim. Ovaj, volim sviju. <3

U prolazu, samo da pozdravim. Blogu dragi, nisam te zaboravila (opet) Jednostavno mi je život dosadan, pa ti nemam šta pisat. Pusa. (čak se i komentirat može.)

Okej, opet ću ponovno pisati. Nekako, ne dođe mi da izbrišem blog (dobro, priznajem da ga volim!) nego mi se, jednostavno, moje riječi čine glupima. Pa s vremena na vrijeme brišem postove. Znam da se u dnevnicima ne trebaju "kidati i preskakati" stranice, ali oprostite mi- ja to jednostavno nemogu izdržati. Ono, uz sve što postoji, da ne zaboravim opet nešto o sebi reći. Vjerujem, svi su zaboravili moje ime, godine, školu... Ne, ne želim da bilo šta piše. Sve se može zaključiti, ako je zaista tako bitno. Uredu, ovo je kao onaj 'uvodni'. Jebemu, deseti uvodni! deseti put obećavam da ću redovno pisat. ( zadnji put, nadam se!) <3